Važne sitnice iz svakodnevice

 

 

 

 

 

 

Sadržaj stranice je deo projekta "Važne sitnice iz svakodnevice", kog realizuje Udruženje Info - inicijativa, a kog je podržao Grad Subotica.

 

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Sandra Svirčev

 

 

 

 

Sreću čine male stvari

 

 

Čovek je u večnoj potrazi za srećom. Sve što radi, radi da bi bio srećan. On pravi karijeru, zarađuje novac, traži ljubav svog života i mnogo, mnogo više u stalnoj potrazi za srećom. Sreća je za svakoga različita. Ono što jednu osobu čini srećnom i srećnom za drugu može značiti vrlo malo. Zato prvo moramo da shvatimo šta nas zaista raduje da znamo šta da tražimo. Često sledimo tuđe puteve ka sreći, što nas na kraju dovodi do razočaranja. Stavovi koje nameću porodica, okolina, društvo, mediji mogu nam zamagliti vidike tako da ne prepoznajemo šta je to što zaista želimo. Danas smo preplavljeni raznim knjigama i poukama koje dolaze sa Zapada, a koje govore da je čovek rođen da bude srećan, da ne trpi, da je uvek vedar i dobro raspoložen. Ponekad mi se čini da nam je sreća nametnuta kao mučenje. Svet se plaši rata, terorizma, zagađenja i uništenja planete, a oni nam govore da treba da budemo srećni i da ne brinemo jer sve zavisi samo od nas i naših stavova i odluka, a ne od nekih ludih naučnika i političara. Istina je zapravo da smo svi odgovorni. Ono što se dešava u našem životu utiče na nas i našu porodicu i ljude oko nas, ali i ono što se dešava u društvu u kojem živimo uslovljava naš život. Povezani smo mnogo više nego što smo svesni. Čovek je društveno biće i sve što se dešava oko njega snažno utiče na njegov život. Bez obzira koliko smo dobri, ne možemo biti sretni ako ljudi oko nas pate. Sastavljeni smo od vrlo složenih emocija i sve naše emocije igraju važnu ulogu u našem ličnom razvoju. Ponekad nas tuga i patnja mogu mnogo naučiti, kako bi nam pomogli da dublje zavirimo u sebe. Naravno, kada patnja predugo traje, ona dovodi do ozbiljnih problema, ali povremeno, koliko god bila teška, može nas osvestiti i vratiti na desnu stranu puta. Često nas može vratiti sebi. Šta bi se dogodilo kada bi osoba uspela da postigne stanje stalne sreće. Verovatno bi se vremenom navikla na svoju sreću kao što se navikne na sve ostalo, a nebi ni bio svestna da je srećna. Zatim bi otišla u potragu za nečim drugim što bi je moglo zadovoljiti. Toliko je lepote oko nas i u nama na koje smo navikli i koju više uopšte ne primećujemo. Verovatno je zato sve na našoj planeti sačinjeno od suprotnosti: život i smrt, dan i noć, zdravlje i bolest, radost i tuga, sreća i nesreća ... Nažalost, čovek više žali zbog onoga što nema nego uživa u onome što ima. Ili još gore, postaje svestan vrednosti nečega, ili nekoga tek kada to izgubi. Uživajte u životu i svim radostima koje on donosi. U onim malim svakodnevnim životnim radostima kojima tako često ne pridajemo značaj. Upravo ti mali, naizgled nevažni događaji čine naš život lepim i ispunjenim. Sreću čine male stvari. Sve te male stvari koje ispunjavaju naše živote su prava sreća na koju često ne obraćamo dovoljno pažnje i kojih nismo svesni: šetnja sa voljenom osobom, kafa sa prijateljem, dečiji osmeh, igra sa kućnim ljubimcem, prvi cvet u vašem vrtu ... Kada ste poslednji put gledali zalazak sunca sa svoje terase, ili nebo ukrašeno zvezdama u toplo letnje veče? Ako znate uživati u tako malim zadovoljstvima, onda znate uživati u životu i prepoznati pravu sreću kada se pojavi u svoj svojoj raskoši. Svi jurimo neke velike stvari i velika dostignuća koja će nas na kraju obradovati. Kako kažu psiholozi, ljudi često odlažu sreću dok ne završe školu, dok se ne venčaju, sagrade kuću, odvedu decu na izlet ... I tako život ide sve dok se oni ne pobrinu za sve to. Sreća ne čeka, jer se u njoj uživa kad se pojavi, jer nikad ne znate kada će vam opet doći i proći. Malo je srećnika koji se mogu pohvaliti izuzetno zanimljivim i uzbudljivim životom. Zato nama običnim smrtnicima ostaje da pokušamo uživati u svakom trenutku i svakom danu svog života. Pored svih obaveza i problema i borbe sa životom koji svakodnevno vodimo, svakodnevno se dešava nešto lepo što nas može nasmejati. Treba da budemo svesni tog trenutka lepote i radosti i da ga čuvamo što je duže moguće, jer je to prava sreća.

 

Sandra Svirčev

 

__________________________________________________________________________

 

25.09.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

 

 

 

Život je jedna velika lekcija

 

 

Lako je biti uz nekoga kada je srećan i veseo, kada se smeje. Tad bi svi želeli da budu pored vas. Naiđu tako neki dani kada mi nije ni do čega. Nekom ko gleda sa strane – ja možda dramim bez razloga. Ali, kada bi obuli moje cipele... Nije ni važno, jer ovo nije njihov život, već moj. Život sam dobila na poklon, ali zato svoj put biram, odnosno krčim sama. Borim se i radim onako kako mislim da je najbolje. Znate kako kažu, svakom je svoja muka najteža. Došlo je vreme kada svako gleda samo sebe. Danas kažu: „Biću uz tebe zauvek, šta god da se desi“, a sutradan nestanu bez traga.

Sve su to situacije koje je svako od nas bar jednom doživeo. To je život i tako treba da bude. Kako bismo išta naučili da je uvek sve u redu? Kako bismo očvrsnuli? Svaka osoba koja uđe u naš život je tu s razlogom. Neko se „zadrži“ nekoliko meseci, neko 10 godina, a neko ostane zauvek. Baš kao sa početka priče. Zahvalna sam za sve ljude koje sam dosad upoznala. Bilo je svega, od lekcija da ne verujem svima, preko onoga: „pokazali su mi kakva nikada ne želim da budem“, do prijateljstava i drugih čvrstih odnosa koji traju već jako dugo i trajaće verovatno zauvek. Lekcija o tome kome pokloniti svoje poverenje, uči se tokom čitavog života. Samo, sa godinama postajemo mudriji, naravno. I naša intuicija je izraženija. Kako sazrevamo i odrastamo, menjaju nam se i stavovi, razmišljanja, želje potrebe i prioriteti. Normalno je da nisam ista osoba sa 20 i 30 godina. Zato može doći do prekida dugogodišnjih prijateljstava ili bilo koje vrste odnosa sa drugima. Jednostavno, putevi nam se raziđu. Ponekad budem tužna kada neka osoba ode iz mog života, ali posle određenog vremena prihvatim to kao deo ličnog rasta i razvoja i nastavim dalje. Postoje prijateljstva koja imaju svoj rok trajanja i to je potpuno u redu. Ne ljutim se, jer time samo štetim sebi, nikako drugoj strani. Daleko od toga da sam ja uvek pozitivna i smirena. Imam i ja „momente“, kao i svi. Samo sam naučila da ako spoznam i osvestim svoje emocije, lakše ću da ih preživim. Tu pre svega mislim na negativne emocije poput ljutnje i besa. Zašto da budem ljuta na nekoga ko je bio deo mog života u prošlosti? Da je trebalo, potrajalo bi i ja tu ne mogu ama baš ništa. Želim da imam svoj mir a to ću najbolje postići ako oprostim onima koji su me povredili i fokusiram se na budućnost, jer lepe stvari će se tek dešavati. Svako ko želi da ode od mene, neka slobodno ide, jer tako pravi mesta za nove ljude, koje ću tek upoznati i koji će možda ostati uz mene čitav život. Negde sam pročitala citat koji mi se mnogo dopao, a glasi ovako: „Ako im treba razlog da ostanu, neka odu.“ Takođe, ako mi je neko jedno vreme bio prijatelj, a sada to više nije, to ne znači da je loša osoba. Naprotiv. Možda su oni najbolji na svetu nekim drugim ljudima. Prosto, oni su ispisali svoje stranice u knjizi mog života i ja im želim sve najbolje. Nastavljamo dalje, svako svojim putem. Kada naiđu teški momenti, ljudi pokažu svoje pravo lice, ali moje dosadašnje iskustvo mi govori da to ne izostaje ni kada ste srećni. Jedni će biti oduševljeni i deliti vašu sreću, ali postoji mogućnost da će se drugi distancirati. Tada takođe možete da shvatite šta vam žele ljudi kojima ste okruženi. Iskristališe se sve, i istina kad – tad ispliva na površinu. Ponekad ne morate ni da pitate ništa, već samo posmatrajte. Samo će vam se kasti.

Ako imate uz sebe ljude za koje ste sigurni da vas iskreno vole, čuvajte ih. Danas je to teško pronaći. Dešavaju se i usponi i padovi u svim aspektima, pa tako i u prijateljstvu. Ne postoje srodne duše, već samo vremenski interval tokom kog nam je sa nekim dobro – godinu dana, pet, deset godina, ili pak, ceo život. Ako dugo niste rekli nekome: „hvala ti na svemu“ ili „volim te“, učinite to sada. Verujte mi, osećaj je neverovatan. Kada se prijatelj udalji od vas, recite sebi: „Ko zna zašto je to dobro“ zahvalite se i ostanite u miru sa sobom. Zahvalite se na još jednoj lekciji koju ste uspešno savladali.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Piše: Nada Jevtić

 

NEKA IDE KAKO IDE

 

 

 

 

Život svakoga od nas sastoji se iz uspona i padova. Nije samo crno ili belo. Dobro ili loše. Život je i jedno i drugo. Svi bismo voleli da nam uvek sve ide od ruke. Ali to je kao prvo nemoguće, a kao drugo, verujem da ne bismo cenili ono što imamo. Ovako, kada je pomešano, teške trenutke lakše izdržimo, jer znamo da će proći, a na sve ono što je lepo gledamo sa zahvalnošću. U tome je poenta teških perioda. Da nas ojačaju i pripreme za sve lepo što nam predstoji i da nas nauče da budemo zahvalni na svemu što imamo.

 

Svi imamo nekih problema i nama su kao takvi najteži. Želimo da ih rešimo sve do jednog. Odmah i sada. Naravno, kontrolu nad svojim životom imamo mi sami i većinu stvari možemo da rešimo, ali postoje i one poteškoće iz svakodnevnog života koje jednostavno ne možemo da savladamo. Koliko god želeli i trudili se, ne ide. Neće pa neće. Svojim insistiranjem i neprekidnim pokušajima samo pogoršavamo situaciju. Imamo utisak da i samo razmišljanje o tome nas vuče nekoliko koraka dalje od rešenja. Tonemo sve dublje i dublje, kao u živi pesak. U ovakvim situacijama postoji jedna magična reč a to je – prihvatanje. Tako je. Šta god da vas muči sada prihvatite to. Prihvatite da ljudi ponekad znaju biti bezobrazni i apatični, da vam neće uzvratiti dobrotom samo zato što ste vi bili takvi prema njima. Prihvatite da ne možete da popravite odnos sa nekim ljudima, koliko god vi to želeli. Prihvatite smanjenje plate, ili raskid ljubavne veze. Dogovorite se sa sobom, znam da to možete. Jednostavno prihvatite i krenite dalje. Neće biti nimalo lako. Ko je rekao da hoće? Ništa u životu nije lako, ali je zato vredno. A jednom kada se nađete u teškoj situaciji koju ste prihvatili kao takvu i pustili da ide svojim tokom, videćete koliko ćete se bolje osećati. Kao da ste upravo odbacili ogroman teret sa svojih leđa. Otac Tadej je bio jedan od najcenjenijih duhovnika ovog vremena. Njegove mudre misli čine da osetite spokoj u duši. Umiriće vaš um i vaše srce. Po mom mišljelju, jedna od najlepših njegovih rečenica je: „Ne uzimaj previše na sebe brige ovoga sveta, već čuvaj svoj mir i živi sa Bogom. Neka ide kako ide.“ Briga ništa dobro neće doneti. Ako pustimo da se neke kockice same poslože, poštedećemo sebe nepotrebnog nerviranja, jer kao što rekoh, postoje stvari koje ne možemo rešiti. Barem ne odmah. Potrebno im je vreme. Opustite se, jer rešenje uvek dođe u još boljem obliku od onog koje smo mi u svojoj glavi zamislili. Lažni prijatelji prave mesta za bolje koji će tek uću u vaše živote, raskid vodi ka odnosu koji će vas u potpunosti ispuniti, a otkaz, ili smanjenje plate ka napretku u karijeri i radnom mestu o kakvom ste oduvek maštali. Svako „zašto“ ima svoje „zato“. Borite se koliko god možete, ali kada vidite da nema napretka sklonite se sami sebi s puta i gledajte kako se sve slaže na svoje mesto. Sve će biti u redu. Potrebno je vreme, a loš period će proći.

 

Dakle, nije poenta da u partiji zvanoj život dobijamo samo dobre karte, već da umemo da odigramo i kada su loše. Bez brige, neće uvek biti loše. Duga se uvek pojavljuje posle kiše. U tome je čar i sva njena lepota. Samo polako, pustite. Dajte sebi vremena da se oporavite i budete potpuno spremni za ono najlepše koje vas tek očekuje. Čuda se dešavaju svaki dan, onima koji veruju.

 

Nada Jevtić

 

__________________________________________________________________________

 

25.08.2021.

 

Sandra Svirčev

 

SREĆA JE U SITNICAMA

 

 

 

 

Mnogo je onih koji bi trebali, po široko prihvaćenim kriterijima biti sretni, presretni, a ne osjećaju se tako. Neki od njih se čak osjećaju nesretnima.
Nije lako biti najbolji u nečemu u čemu je velika konkurencija. Među toliko milijardi ljudi – biti najpametniji. Ili najjači. Najbrži. Među toliko milijardi žena biti najbolja pjevačica. Biti najljepša. Najbolja učiteljica. Mnogo je velikih stvari koje treba posjedovati da bi se u nečemu bilo prvi, ali i detalja, nijansi, gotovo nevidljivih sitnica koje odlučuju u takvim natjecanjima. Pobjeda je svakome draga i prirodno je za očekivati da je pobjednik i sretan zbog nje. Ostvario je ono čemu je težio, kako se ne radovati, ne biti sretan zbog toga?!

 

Ipak, ni najveći uspjesi nisu dovoljni da nekoga učine potpuno sretnim. Trenutak sreće ne znači da će taj osjećaj ostati trajno. Osvojite medalju na Olimpijskim igrama i radujete se tada, tog dana, nekoliko dana, ali kasnije sve to pada u drugi plan. Ne možete cijeli život biti sretni samo zbog medalje. Postanete milijarder i to vas drži neko vrijeme, a kasnije se opet pojavljuju problemi koji su bili i prije, ili se pojave novi. Može to biti bolest, može neuzvraćena ljubav, osjećaj inferiornosti, ili ko zna šta sve, i to vam ne da mira niti vam omogućava da se osjećate sretnim.
S druge strane, neko, na prvi pogled, nema puno razloga za sreću, a osjeća se divno, sve mu je potaman i uvjeren je da je pravi sretnik. Ima tek toliko da nije gladan i neki smještaj koji jedva da se može nazvati domom, a pjesma mu ne silazi s usana i baš uživa u životu. Ne opterećuje se puno razmišljajući o sutrašnjem danu, ne zanima ga šta se događa kilometar dalje od njegovog boravišta i ne pita se je li zdrava hrana koju je pojeo. Nema taj problema u kontaktu s drugim ljudima, za sve ima vremena, osmijeh i lijepu riječ i za svakoga razumijevanja. Nikada u životu nije uradio ništa značajno, po našim mjerilima, niti je tome težio, a osjeća se potpuno ostvarenim i sretnim.
Nema univerzalnog „srećomjera“ koji bi nam izmjerio koliko smo kada sretni. Uspjeh, ili neuspjeh mogu bitno utjecati na osjećaj sreće, bar neki period, ali oni nisu i garancija sreće u cjelini. Neimaština i neuspjeh mogu u nama izazvati osjećaj nesretnosti, ali ni to nije pouzdano mjerilo. Imati mnogo novca, ili ga ne imati nimalo, također mogu mijenjati naše raspoloženje, ali neke ljude nikakva gomila novca ne može potpuno usrećiti niti nekima potpuna besparica može pokvariti raspoloženje.
Neki misle da za sreću trebaju velike i krupne stvari. Neki smatraju da su potrebne samo sitnice i da sreću čine male stvari. Ali i male stvari, sitnice, mogu biti skupe. Čini mi se da sam negdje pročitala kako sreću čine male, skupe sitnice, ali samo one koje se ne mogu kupiti – novcem. I, naravno, sretan je onaj ko se sam tako osjeća, a ne onaj za koga drugi misle da je sretan.

 

Sandra Svirčev

 

 

 

__________________________________________________________________________

 

 

 

 

Subotica Ekonomija, privreda, poljoprivreda, investicije, međunarodna saradnja, IPA programi, Evropski fondovi
Subotica Economy, business opportunity, agriculture, investments, international cooperation, IPA Programming, European Funds
Subotica Wirtschaft, Landwirtschaft, Investitionen, Europäischen Fonds,

Video galerija


PREČICE